Pitajte doktora >>
Šta je anemija?
Anemija je stanje koje karakteriše smanjena količina hemoglobina, odnosno smanjena ukupna zapremina eritrocita, što se pokazuje sniženjem koncentracije hemoglobina i /ili hematokrita ispod Hgb 120 g/l i/ili Hct 0.35 kod žena i Hgb ispod 138 mmol/l i/ili Hct ispod 0.41 kod muškaraca. Obično je praćen odstupanjem i drugih parametara u kompletnoj krvnoj slici niži ukupan broj eritrocita, odstupanja od referentnih vrednosti MCV(mean corpuscular volume), MCH (mean corpuscular haemaglobin), MCHC(mean haemoglobin concentration).
Koji su uzroci anemije?
Najčešći uzrok anemije jeste poremećaj metabolizma gvožđa, bilo zbog povećanih potreba organizma za gvožđem ili usled pojačanog gubitka. Ovakav vid anemije nazivamo hiposideremijska (sideropenijska) anemija zbog sniženih vrednosti Fe u serumu. U fiziološkim uslovima povećane potrebe se javljaju tokom perioda intenzivnog rasta i razvoja organizma (adolescentski period), trudnoća (povećane potrebe postaju izražene u trećem trimestru), kod žena sa produženim i obilnim menstrualnim ciklusima, sportisti koji se bave sportovima izdržljivosti. Bolesti poput akutnih iskrvarenja tokom traume ili oboljenja gastro intenstinalnog trakta takođe mogu uzrokovati ovaj vid anemije. Druge oblike anemije srećemo kao posledicu uroženih anomalija u stvaranju, sazrevanju ili funkciji crvenih krvih zrnaca, u oboljenjima različitih organa poput hroničnog oboljenja bubrega, pojedinih infekcija, leukemija, hemolizne bolesti eritrocita, sistemskim autiomunim bolestima, tumorima…
Koje su rizične grupe za razvoj anemije?
Povećan rizik da razviju anemiju imaju adolescenti, trudnice, osobe starije od 65god, profesionalne sportiskinje, učenici u sportovima izdržljivosti….
Kada možemo da posumnjamo na anemiju?
Kako je u svim oblicima anemije oslabljena osnovna funkcija eritrocita, transport kiseonika u tkiva, simptomi koji se prvi jave mogu biti od strane jednog ili više organskih sitema. Kao posledicu smanjene neuromišićne funkcije pacijenti mogu osećati umor, malaksalost, vrtoglavice, nesvestice, glavobolju, zujanje u ušima, oslabljenu koncentraciju, otežano pamćenje. Promene na koži i sluzokožama su pojava bledila, osećaja hladnoće, erozija na jeziku i u uglovima usana pojava stomatitisa, pojačana lomljivost i listanje kose i noktiju. Pacijenti mogu imati i tegobe od strane srca u vidu preskakanja ili ubrzanog rada, anginozne tegobe. Gastrointenstinalne tegobe se mogu manifestovati kao smanjen apetit, osećaj mučnine. Takođe i povećana sklonost ka infekcijama usled smanjene funkcije T limfocita i makrofaga, glavnih odbrambenih ćelija organizma.
Nažalost u većini slučajeva kada se ispolje klinički znaci anemije bolest se već značajno razvila. Naročito mlade osobe kod kojih se anemija postepeno razvija, mogu dug vremenski period da tolerišu smanjen transport kiseonika u tkiva, bez subjektivnih tegoba.
Kako se dijagnostikuje anemija?
Laboratorijske analize krvi omogućavaju lekaru da proceni da li postoji klinički manifestna anemija, prikrivena (latentna) anemija ili je osoba da zbog niskih rezervi gvožđa u organizmu u riziku da razvije anemiju. Osnovne analize koje se koriste kao skrinig metoda za otkrivanje anemije obuhvataju kompletnu krvnu sliku sa leukocitarnom formulom (ukupan broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit, MCV, MCH, MCHC, RDW), gvožđe u serumu, feritin, TIBC (ukupni kapacitet vezivanja gvožđa). Pored navedenih analiza lekar da bi upotpunio dijagnozu koristiće prema potrebi i dodatne biohemijske parametre krvi TrfR (transferinski receptor), SEP (slobodnieritrocitni protoporfin), ukupni billirubin, LDH (laktatnu dehidrogenazu), kalijum i Adler –Weber test fecesa, kao i druge dijagnostičke metode pout UZ abdomena, specijalističkog pregleda gastroenterologa i ginekologa …