Pitajte doktora >>
Bol u grudima je jedan od najneprijatnijih i zastrašujućih osećaja koje osoba može da oseti. Nekada je jako teško čak i za lekara da odredi uzrok bola i da li je opasan po život.
Bol svakog dela grudnog koša može biti posledica oboljenja srca, pluća, jednjaka, mišića, kostiju i kože.
Zbog složene nervne distribucije u telu, bol u grudima može poticati i iz drugih delova tela.
Uzroci bola u grudima od strane srca:
Infarkt miokarda: nastaje kada prestane protok krvi kroz arterije koje hrane srce (koronarne arterije). Sa smanjenim protokom srčani mišić ne prima dovoljno kiseonika. Ovo može oštetiti i dovesti do smrti srčanog mišića.
Angina: Angina je bol u grudima koji nastaje zbog neravnoteže između potreba srčanog mišića za kiseonikom i količine koja mu se dostavlja putem krvi. Uzrok je suženje krvnih sudova koji hrane srce. Razlikuje se od infarkta po tome što arterije nisu potpuno zatvorene i ne dovodi do trajnog oštećenja srčanog mipića. Stabilna angina se javlja tokom fizičkog napora. Nestabilna angina (predinfarktno stanje) je teži poremećaj u kome se bol u grudima javlja u miru.
Disekcija aorte: Aorta je glavna arterija koja snabdeva krvlju vitalne organe u telu: mozak, srce, bubrege, pluća, creva. Disekcija znači cepanje unutrašnjeg zida aorte. Ovo može dovesti do masivnog unutrašnjeg krvarenja i zaustavljanja protoka krvi u vitalnim organima.
Akutni perikarditis: Zapaljenje perikarda-srčane maramice.
Prolaps mitralne valvule: je srčana mana u kojij se jedan od zalistaka ne zatvara u potpunosti i delimično dozvoljava vraćanje krvi u suprotnom smeru tokom kontrakcije. Prolaps mitralne valvule je ređi uzrok bola u grudima.
Uzroci bola u grudima od strane pluća:
Plućna embolija: Plućna embolija predstavlja prekid krvotoka u jednom od glavnih krvnih sudova koji snabdevaju pluća. Potencijalno je životno ugrožavajuće oboljenje praćeno bolom u gudima, ali nije udruženo sa srcem.
Spontani pneumotoraks: Često se naziva i kolaps pluća. Ovo je stanje u kome se vazduh zadržava u prostoru između pluća i zida grudnog koša. Normalno, negativan pritisak u grudnoj duplji omogućava plućima da se rašire, ali kada se pojavi spontani pneumotoraks vazduh se zadržava u grudnom košu, Kako raste pritisak u grudnom košu pluća ne mogu da se prošire i na taj način smanjuje se normalno snabdevanje krvi kiseonikom.
Pneumonija/Pleuritis: Pneumonija-upala pluća. Bol u grudima se javlja zbog zapaljenja plućne maramice.
Tumori pluća.
Uzroci od strane jednjaka i želuca:
Poremećaji pokretljivosti jednjaka.
Gastroezofagealni refluks (GERD) se javlja kada se želudačni sokovi vraćaju iz trbuha u jednjak. Posledični osećaj žarenja se manifestuje kao bol u grudima.
Ezofagitis – upala jednjaka.
Spazam jednjaka se definiše kao prekomerne, pojačane, nekoordinisane kontrakcije glatkih mišića ezofagusa.
Perforacija organa: Perforacija organa gastrointestinalnog trakta, pri čemu se oslobađa vazduh koji ulazi u trbušnu duplju, nadražuje dijafragmu i izaziva bol u grudima.
Akutni pankreatitis.
Ostali uzroci:
Kostohondritis: zapaljenje hrskavice između rebara. Bol je tipično lokalizovan u sredini grudnog koša, uz povremeni tupi i oštri bol koji se pojačava sa dubokim udahom, pokretom i pritiskom.
Kokainom izazvan bol u grudima: Kokain izaziva naglo sužavanje krvnih sudova u organizmu. Ovo može dovesti do smanjenja protoka krvi kroz srce i nastanka bola u grudima. Kokain takođe pogoršva postojeću aterosklerozu koja je faktor rizika za nastnak infarkta srca.
Zapaljenje međurebarnih mišića
Spazam (grčenje) međurebarnih mišića usled anksioznosti
Povreda grudnog koša
Funkcionalni srčani poremećaji: tegobe nastale usled nervoze srca (oštar bol u grudima u vidu probadanja).
Hiperventilacioni sindrom – duboko, ubrzano disanje (često kao probadanje u grudima, gušenje, trnjenje u ekstremitetima i oko usta). Najčešće je psihogeno uslovljen.
Herpes zoster je reaktivacija virusa koja izaziva ovčije boginje. Osip se javlja na ograničenom delu tela. Bol, koji može biti veoma jak, obično se javlja na mestu osipa. Bol može prethoditi promenama na koži 4-7 dana. Faktori rizika za nastanak su oni koji utiču na kompromitovanje imunog sistema, kao što su godine starosti, HIV ili kancer. Herpes zoster je visoko zarazan za ljude koji nisu preležali ovčije boginje pet dana pre i pet dana posle pojave osipa.