Pitajte doktora >>
Disciplina netreniranja
Jedna od stvari sa kojom se sportski lekari svakadnevno sreću u praksi jesu mladi sportisti, potom rekreativci, a ponekad i profesionalni sportisti koji ne shvataju ozbiljnost oporavka. Karakteristično za sve navedene sportiste jeste visoka motivisanost za učestovanje u sportu i nestrpljivost, često sa udruženim verovanjem da je mirovanje samo gubljenje vremena. Faza netreniranja ili oporavak tokom trenažnog procesa je od neobične važnosti u dva slučaja. Prvi slučaj je prilikom manjih povreda (pr. blaža istegnuća mekih tkiva) koje same po sebi nisu dovoljne da bi sprečavale sportistu da bude aktivan. Sa druge strane ovakve povrede ukoliko se adekvatno nezbrinu mirovanjem mogu dovesti do daljeg pogoršanja zdravstvenog stanja sportiste (npr. pojave rupture) produženja perioda izostanka sa takmičenja, a u težim slučajevima i trajnog negativnog uticaja na dalji tok sportske karijere. Drugi slučaj u kojem opravak ima značajnu ulogu jeste tokom uobičajenog trenažnog procesa bez prisustva povrede. Činjenice koje svaki sportista mora da zna jeste da adekvatan odmor doprinosi poboljšanju sportske forme ali i sprečava pojavu povređivanja. Sportska nauka je pre svega par decenija spoznala blagodeti adekvatnog odmora i njegovog pozitivnog uticaja na sportsku sposobnosti , pre ovog saznanja verovalo se da jedino mukotrpno i konstanto treniranje može dovesti do vrhunskih rezultata i da odmor predstavlja samo gubitak vremena. Zbog toga su naročito profesionalni sportisti trpeli mnogo usled napornog treniranja i lošeg oporavka. Danas se o značaju adekvatnog odmora koje telo koristi za oporavak i saniranje mikrotrauma koje se javljaju nakon svakog intezivnijeg treniranja dosta zna u krugovima profesinalnih sportista ali ne i među decom sportistima i rekreativcima.
Šta je neophodno znati, a vezano za oporavak?
Dužina trajanja oporavka nakon treninga ili takmičenja zavisi od intenziteta prethodno pretrpljenog napora. Što je napor po intenzitetu i trajanju bio obimniji zahtevaće i vremenski duži oporavak. Oporavak ovog tipa može se sprovesti mirovanjem ali i kontrolisanim treningom veoma niskog intenziteta, takozvanim treningom ekscitacije, čiji je cilj da se prokrve mišićna tkiva i ubrzaju metabolički procese u njima. Praktično ovakav trening odgovara nivou zagrevanja kod uobičajenih treninga. Rekreativci koji treniraju više puta nedeljno, sa pauzama od dan ili dva nemaju potrebu za uvođenjem ovog tipa treniranja obzirom da imaju dovoljno vreme da se oporave između dva vežbanja. Sportistima koji svakodnevno treniraju jednom ili više puta dnevno, preporučuje se uvođenje ovakvog treninga u toku trenažnog procesa. Na ćelijskom nivou tokom oporavka dolazi do obnavljanja rezervi hranljivih materija poput glikogena, fosfagenih sistema i kiseonika neophodnih mišićima za novi rad, takođe vrši se i eliminacija štetnih produkata prethodnog mišićnog rada poput mlečne kiseline. Istovremeno sa ovim procesima dešava se obnavljanje oštećenih i izgradnja novih proteina koji ulaze u strukturu ali i enzimske sisteme mišićne ćelije sa ciljem daljeg povećavanja mišićnih kapaciteta.
Upravo zbog poslednje spomenutog fenomena, mišićne ćelije pokazuju sposobnost adaptacije na povećanje napora povećanjem sopstvenih kapaciteta, a kao posledica toga javlja se fenomen superkompenzacije. Superkompenzacijom mišićna ćelija postaje sposobna za veće izvođenje nego što je bila pre treniranja. Nasuprot ovome ukoliko se ne poštuje adekvatan opravak izostaje fenomen superkompenzacije, a ukoliko se uporno nastavlja sa radom postoji mogućnost pojave pretreniranosti.
Pretreniranost karakteriše pad fizičke i mentalne sposobnosti sportiste bez obzira na dalje treniranje, karakteristično je da i pored naknadnog uvođenja odmora ne dolazi do zadovoljavajućeg oporavka tela sportiste. Manifestacija pretreniranosti jeste niz emocionalnih i fizioloških simptoma koji se održavaju nedeljama i mesecima. Za razliku od zamora koji se kao fiziološki proces normalno javlja posle svakog većeg napora, a koje prolazi posle perioda opravka, pretreniranost poseduje osobine istrajnost i održava se i nakon više nedelja i meseci ne treniranja.
Znaci pretreniranosti:
- Psihološki (zamor, snižena koncentracija, apatija, nemotivisanost, nesanica, razdražljivost, deprsija)
- Fiziološki (povišen jutarnji i dnevni puls u mirovanju, produžen oporavak, gubitak apetita, gubitak težine, hroničan bol u mišićima, učestale infekcije, učestalo povređivanje)
- Takmičarski (smanjenje takmičarske forme, intolerancija treninga, simulacija i preuveličavanje povreda)
Uzimajući sve navedeno u razmatranje svaki sportista, treba da bude svestan da deo discipline koja ga vodi kroz monotoniju rutine svakodnevnog treniranja mora biti sačuvana i za istrajnost u netreniranju, a koja će njegovu karijeru učiniti dugom i slobodnom od ozbiljnog povređivanja. Za dalje upoznavanje odnosa i sinhronizaciji vremena i inteziteta treniranja sa oporavkom, obzirom na kompleksnost teme, savetujemo da se obratite svome treneru ukoliko ga imate, sportskom lekaru ili da dodatna saznanja potražite u stručnoj literature.