Pitajte doktora >>
Bikuspidalna (mitralna) valvula sastoji se od dva kuspisa (listića) koji zatvaraju atrioventrikularni otvor (otvor između leve pretkomore i leve komore). Otvor je okružen fibroznim prstenom. Kuspisi su povezani sa zidom leve komore pomoću chordae tendinae, da bi se sprečilo njihovo uvrtanje u pretkomore. Bikuspidalni zalistak služi za usmeravanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru. Prilikom sistole pretkomore ovaj zalistak je otvoren. Na kraju sistole pretkomore, odnosno dijastole komore (faza punjenja komore krvlju), ovaj zalistak se zatvara sprečavajući tako povratak krvi u pretkomoru i stoji zatvoren tokom trajanja sistole leve komore.
Definicija i uzrok nastanka
Prolaps mitralne valvule predstavlja klinički sindrom u kome dolazi do sistolnog izbočenja ili delimičnog izvrtanja jednog ili oba kuspisa (listića) mitralne valvule u levu pretkomoru. Tom prilikom može doći do vraćanja krvi u levu pretkomoru prilikom kontrakcije, tj. sistole leve komore. Vraćanje krvi u pretkomoru naziva se mitralna regurgitacija i može biti manjeg ili većeg stepena, što određuje i samu težinu tegoba. Obično je stepen regurgitacije beznačajan, ali tokom godina, sa promenama na zaliscima, može da se pogorša i da kliničku slike klasične mitralne insuficijencije. Sam prolaps može biti primarni (proliferacija vezivnog tkiva samog listića) ili sekundarni (ruptura, tj. pucanje chordae tendinae).
Tačan uzrok prolapsa mitralne valvule nije poznat. Može da se javi nasledno, u sklopu opšte slabosti vezivnog tkiva, kao i kod osoba sa Marfanovim sindromom i kardiomiopatijama. U mlađim godinama češći je kod žena, dok u poznijim godinama, u sklopu drugih bolesti srca, prolaps se češće viđa kod muškaraca.
Tegobe
Kod regurgitacije krvi manjeg stepena tegobe se ne javljaju. Nekada se bolesnici žale na bolove u predelu srca, lupanje i preskakanje srca ili teže disanje. Često se poremećaj otkrije i kod osoba koje se žale na anksioznost, vrtoglavice, nesvestice ili nervozu. Ukoliko postoji znatno vraćanje krvi javlja se otežano disanje i slabost levog srca. Ova srčana mana može da bude udružena i sa deformitetima grudnog koša (pectus excavatus), ravnim leđima, pojavom gotskog nepca (u sklopu Marfanovog sindroma)…
Ehokardiografija (UZ srca) kao pouzdana dijagnostička metoda
Često se prolaps mitralne valvule pronađe kao uzgredan nalaz pri ultrazvučnom pregledu srca. Takođe, svaki prolaps ne označava uvek i postojanje srčane mane. Da bi se postavila dijagnoza bolesti, pored ugibanja zalistka u levu pretkomoru, on mora da bude i zadebljan (više od 5 mm). Moguće su i promene na EKG zapisu: negativni/bifazični T talasi u dijafragmalnim i lateralnim odvodima, a kod značajnijih regurgitacija može se čuti mezositolni klik i/ili sistolni šum pri auskultaciji srca. 
Kod osoba sa prolapsom mitralne valvule češći su poremećaji u srčanom ritmu, ventrikularne i supraventrikularne ekstrasistole (VES i SVES), kao i paroksizmalne tahikardije. Ipak, najveći broj osoba sa ovom dijagnozom tokom celog života nema tegobe ili su one bezopasne. Najteža komplikacija prolapsa mitralne valvule je pogoršanje same regurgitacije, tj. povećanje vraćanja krvi u levu pretkomoru i razvoj mitralne insuficijencije uz posledično slabljenje levog srca. Akutni moždani udari češći su četiri puta kod osoba sa prolapsom nego kod zdravih osoba.
Terapija
Kod najvećeg broja osoba sa dijagnozom prolapsa mitralne valvule terapija nije potrebna. Ukoliko osoba ima učestale aritrmije i ventrikularne ekstrasistole u terapiju se uvode beta-blokatori. Kod moždanih udara i tranzitornih ishemičnih ataka uvodi se antiagregaciona i antikoagulaciona terapija. Hirurška rekonstrukcija zalistka ili ugradnja veštačkih zalistaka primenjuje se samo kod jako izraženih tegoba sa visokim stepenom mitralne regurgitacije (regirgitacija sa izraženim hemodinamskim značajem).
Evropske preporuke za učestvovanje u sportskim aktivnostima kod osoba sa prolapsom mitralne valvule:
Kod sportista, koji imaju dobro utrenirano srce, ozbiljnost mitralne regurgitacije se procenjuje na osnovu endsistolnog volumena leve komore (granična vrednost je 55 ml/m2). Dimenzije leve komore se moraju proceniti zbog skolonosti ka pojavi atrijalne fibrilacije. PISA-metod za klasifikaciju mitralne regurgitacije: meri se jačina mlaza i brzina protoka da bi se procenio stepen regurgitacije:
- Blaga regurgitacija: širina ˃ 0,3 cm
- Regurgitacija srednjeg stepena: širina 0,3 – 0,6 cm
- Regurgitacija visokog stepena: širina ˃ 0,6 cm
PREPORUKE:
Ukoliko postoji blaga do umerena mitralna regurgitacija, sinusni ritam, normalna dimenzija i funkcija leve komore,a test opterećenja je uredan, dozvoljeno je učestvovanje u svim takmičarskim sportovima uz redovne godišnje kardiološke kontrole. Ukoliko postoji umerena dilatacija leve komore (endsistolni voilumen˃55ml/m2) i njenja normalna funkcija, uz sinusni ritam, dozvoljeni su svi sportovi osim kontaktnih. Kada je leva komora uvećana i postoji njena disfunkcija (ejakciona frakcija˂50%) nije dozvoljeno učestvovanje ni u jednom takmičarskom sportu.
| DIJAGNOZA | PREGLEDI | KRITERIJUMI ZA PROCENU | PREPORUKE | KONTROLA |
| PROLPAS MITRALNE VALVULE | Anamneza, pregled, EKG, UZ srca, test opterećenja | Ukoliko postoji neobjašnjiva sinkopa (gubitak svesti) ili u porodičnoj anamnezi iznenadna srčana smti, kompleksne SVES ili VES, produžen QT interval ili izražena mitralna regurgitacija | NIJEDAN TAKMIČARSKI SPORT | GODIŠNJA |
| Anamneza, pregled, EKG, UZ srca, test opterećenja | Odsustvo prethodno navedenih simptoma i podataka | SVI SPORTOVI | GODIŠNJA |